уторак, 20 октобар 2015 12:57

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ РАШКА НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ СА КАНАДСКИМ АМБАСАДОРОМ ИПРЕДСТАВНИЦИМА РУДАРСКОГ СЕКТОРА У СРБИЈИ

Написао
Оцените овај чланак
(3 Гласова)

Председник општине Рашка Игњат Ракитић учествивао је 15.октобра у Београду на окуглом столу  чије је тема била "Рударство као шанса за економски развој Србије”. Скуп је одржан у оквиру 11. Међународног сајма енергетике и 12. Међународног сајма заштите животне средине и природних ресурса, чији су покровитељи Министарство рударства и енергетике и Министарство пољопривреде. Подршку организацији сајмова дали су НАЛЕД и Привредна комора Србије.

Рударство доприноси бруто домаћем производу Србије са 2%, а могло би да постане једна од најзначајнијих привредних грана са уделом од пет процената. За то је неопходно да добијемо квалитетан закон о рударству који ће креирати стимулативан оквир за инвестиције у нове руднике, оцењено је у четвртак 15. октобра на округлом столу Рударство као шанса за економски развој Србије, који су организовали Београдски сајам и НАЛЕД.

Отварајући скуп, члан Извршног одбора НАЛЕД-а и директор компаније Цонтанго Дарко Вукобратовић  истакао је да НАЛЕД активно заговара унапређење регулаторног оквира који ће бити стимулативан за инвестиције у рударски сектор. Евидентно је да су рударство и енергетика сектори који могу да буду мотор развоја  у наредним годинама имајући у виду већ изражену заинтересованост великих светских компанија за отварање рудника.

- Заједно са амбасадом Канаде и представницима рударског сектора у Србији радили смо на анализи значаја рударства за економски развој земље и локалних самоуправа и у јавној расправи изнели низ предлога за стварање квалитетног законског оквира. Наша анализа показала је да имамо само 9 рудника метала и минерала и отварање 5 нових привукло би дугорочне инвестиције од 5 милијарди долара. То би значило отварање 1.000 директних и још 3.500 индиректних радних места у сектору у којем су зараде 2,5 пута веће од републиког просека. Посебно је значајна чињеница да су потенцијална налазишта смештена у најмање развијеним општинама Србије и отварање рудника представљало би велики подстицај развоју неразвијених региона – нагласио је Вукобратовић.

Како је рекао, НАЛЕД је прва организација у Србији која је, заједно са УСАИД-ом, израдила студију о приватизацији за потребе Светске банке у оквиру које је Рудник (у власништву компаније Цонтанго) идентификован као један од пет примера најбоље праксе у процесу приватизације. Успешан развој Рудника сигурно може да послужи као модел и за друге руднике у нашој земљи, што ће бити једна од тема у оквиру данашње панел дискусије, додао је Вукобратовић.

Амбасадор Канаде Филип Пинингтон изјавио је да постоји снажно присуство канадских компанија у Србији. Оне имају позитивна искуства и виде велики потенцијал због чега су веома заинтересоване за развој регулаторног оквира. Пинингтон је истакао да те компаније могу да помогну не само у изради квалитетних прописа већ и у области заштите животне средине која је веома важна у овом сектору. Канада је посебно обратила пажњу на друштвено одговорно пословање рударских компанија и развила код и стратегију понашања и рада у иностранству. Уведен је и омбудсман тако да канадске фирме и ван граница послују у складу са стандардима који важе у матичној земљи.

Прва секретарка амбасаде Аустралије Мелинда Рио нагласила је да та земља има мали, али растући интерес у региону југоисточне Европе и да ће он бити још већи како се буде развијао атрактиван регулаторни оквир за улагање. Она је подсетила да је рударству значајно допринело развоју Аустралије у последњих четврт века. Према њеним речима, искуство говори да за успех није довољно да је нека земља богата ресурсима. Потребна је снажна одлучност у Влади и индустрији да се ти ресурси искористе. Рио је навела и шест кључних фактора за успех – лакоћа пословања, доступност података о сировинама, постизање баланса између потреба развоја и заштите животне средине, модерна опрема, иновације и развој берзе сировина.

Главна тема округлог стола био је Нацрт закона о рударству и геолошким истраживањима. Државна секретарка Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић очекује да ће тај пропис бити усвојен у парламенту до краја године.

- Желели смо да отклонимо све препреке ефикасном пословању. Никад се не трудимо да законе пишемо сами и зато смо хтели да чујемо све релевантне институције, стручну јавност и инвеститоре и спремни смо да усвојимо све конструктивне примедбе – рекла је Филиповић.

Као кључно унапређење она је истакла поједностављивање свих процедура за добијање дозвола за истраживање и експлоатацију јер, како је оценила, без привлачења инвестиција у рударство не може да дође до значајнијег покретања укупне привреде. Због тешке ситуације у којој се налази привреда, у нацрту се изашло у сусрет проблемима увођењем могућности одложеног плаћања накнада.

Панел дискусија отворена је кратким филмом о 10 година од приватизације рудника Рудник. Дарко Вукобратовић рекао је тим поводом да је жеља при уласку у процес приватизације била да се створи налазиште које ни по чему не заостаје за светским рудницима. Искуства су прикупљана од Руса, Американаца, Швеђана, Канађана, Јапанаца и Казахстанаца.

Одговарајући на питање да ли се слаже са оценом да ће нови закон убрзати издавање дозвола, директор компаније Терраголд Драган Милошевић рекао је да ће се то сигурно догодити. Као један од највећих помака навео је континуитет права који се даје инвеститорима при истраживањима. Помак је приметан и у делу који регулише неметаличне сировине, али се свакако највише очекује од улагања у метале где су инвестиције велике по обиму.

Председник Геолошко-рударске асоцијације Србије Ацо Илић нагласио је да је већина учесника у писању закона задовољна променама. Увођење појма рудног земљишта пуно ће значити за питање својинских односа, али оно што је замерка јесте изостављање руда олова и цинка са списка сировина од стратешког значаја за Србију.

- Важно је да закон буде добар и пружи сигурност компанијама. Оне улажу велики новац. Истраживања су дуг и тежак посао и носе ризик да не резултирају отварањем рудника. Државна предузећа немају новца за истраживања, а поготово за отварање рудника и то се нажалост неће дуго променити. Један рудник светске класе може да поправи БДП и за неколико процената, а више њих би у потпуности променило слику Србије – оценио је Илић.

Професор Рударско-геолошког факултета Зоран Глигорић сматра да је закон о рударству кровни документ којим држава стратешки представља свој приступ овом сектору. Неопходно је да пружи добру основу за доношење подзаконских аката ради прецизнијег дефинисања појединих области. Како је навео, неопходно је ангажовати и консултовати стручну јавност у припреми тих аката како би се уврстили сви савремени стандарди и да би заживео концепт одрживог развоја рударства на обострану корист друштва и инвеститора.

Председник општине Рашка Игњат Ракитић истакао је да би представници локалних самоуправа требало да буду посредници између државе и грађана и да користе поверење које имају да увере становнике зашто је развој рудника важан за њих. „Мислим да сви имамо добру намеру, а то је отварање што више радних места. Свим локалним самоуправама, а посебно неразвијеним, циљ је да задрже становништво и обезбеде економску егзистенцију“, рекао је Ракитић и додао да су туризам и рударство окоснице Стратегије развоја Рашке.

На скупу је оцењено да су општине са рудницима, попут Лајковца, Лазаревца, Бора и Костолца, средине са највећим просеком плата. Такође, локални буџети имају значајан прилив од накнада. С друге стране, велики проблем представља недостатак кадрова и ниже и више стручне спреме. Стање у рударству деведесетих довело је до смањења интересовања младих за овај сектор, укинути су смерови у школама и опао је број студената што ће представљати проблем у будућности.

Округли сто затворио је помоћник министра рударства Синиша Танацковић закључком да ће бити потребно још много времена да Србија добије закон који би прихватио све захтеве инвеститора, али да је и сада пуно урађено и да ће новим прописом бити унапређена регулатива у сектору рударства.

За сајмове Енергетика и Ецофаир (14-16. октобар) било је пријављено више од 150 излагача из 20 земаља. На програму сајмова били су тематски скупови и конференције о планираним инвестиционим пројектима у енергетици и екологији, унапређењу законске регулативе, регионалној сарадњи и размени искустава, као и могућностима за финансирање улагања у развој инфраструктуре, рециклажу, обновљиве изворе енергије и др.

Прочитано 6250 пута Последњи пут измењено уторак, 20 октобар 2015 13:01